011 / 30 30 400
pozovite nas svakog dana 08-21 h

Aaerodrom Nikola Tesla

Aerodrom Nikola Tesla je glavni aerodrom Srbije i Beograda. Često ga nazivaju i Kapija Srbije a još češće, prosto Aerodrom Beograd. Dugo vremena je bio poznat i pod imenom Aerodrom Surčin po mestu u kome se nalazi.

Aerodrom Nikola Tesla Beograd je matični aerodrom za mnoge avio kompanije a u prvom redu nacionalne avio kompanije Jat Airways, ztim, domaće čarter avio kompanije Aviogenex i poznate low cost avio kompanije Wizzair. Avio taksi avio kompanije Air Pink, Jat airways AVIO taxi, Pelikan Airways i Princ Avijacija takođe koriste aerodrom Nikola Tesla kao svoju matičnu bazu a što se tiče kargo avio kompanija, tu je United Internacional Airlines.

Aerodrom Nikola Tesla

Aerodrom Beograd, kako je glasilo zvanično ime aerodroma do 2006. godine, kada je, verovatno u skladu sa trendovima imenovanja nacionalnih aerodroma po značajnim ličnostima tih nacija, poneo ime največeg srpskog naučnika Nikole Tesle. Naime, ova pojava tj trend imenovanja aerodroma po značajnim ličnostima u svetu postoji odavno (npr. Aerodrom Pariz – Šarl de Gol, Aerodrom New York John F. Kennedy) a u region je ovaj trend popularan poslednjih godina (Aerodrom Budimpešta – Franc List, Aerodrom Bukurešt – Henri Koanda, Aerodrom Skopje – Aleksandar Veliki, Aerodrom Atina – Elefterios Venizelos...).

Aerodrom se nalazi 12km zapadno od centra Beograda, u blizini mesta Surčin. Tokom sletanja na aerodrom sa istočne strane, putnici, u niskom letu, imaju veličanstven pogled na Beograd (posebno na Adu Ciganliju, novi simbol beograda „Most na Adi“ i Novi Beograd. Naročito uzbudljiv doživljaj beograda imaju turisti koji Beograd posećuju zimi, kada je pod snegom i po prvi put kada značenje imena Beograda shvataju bukvalno i doslovno.



Aerodrom Nikola Tesla Beograd je idealno lociran jer se nalazi na „raskrsnici“ najvećih vazdušnih ruta. Takođe, idealno je lociran u odnosu na druge aerodrome u okruženju. Odsustvo „konkurencije“ mu omogućava nesmetan razvoj i bolju poziciju u sveopštoj „trci“ za mesto glavnog regionlnog aerodroma. Ne postoje navigaciona ograničenja a vazdušne rute i prilazi opremljeni su  savremenom navigacionom opremom. Krajem 2005. Godine instaliran je i navigacioni sistem CAT IIIb tako da sada postoje uslovi za poletanje i sletanje i tokom najmaglovitijih dana u godini.
Osim pomenutog, aerodrom Nikola Tesla ima još četiri precizna sistema za vođenje vazduhoplova (VOR, DME). Oba prilaza poletno-sletnoj stazi opremljena su preciznom radio-navigacionom opremom ILS tipa i radarom za navođenje, kao i drugom radio-navigacionom opremom (VOR, DME i sl.) koja obezbeđuje bezbedno letenje u lošim vremenskim uslovima. "Follow me" vozilo predvodi avione do njihovih pozicija na platformi.
„Rezervni“ aerodrom Beograd je  Aerodrom Konstantin Veliki u Nišu, koji je udaljen 230 km južno od Beograda.

Aerodrom Beograd

Kroz aerodrom je 2011. prošlo 3.124.633 putnika a statistike za 2012. godinu kažu ad mesečno aerodrom izvrši oko 4 000 aviooperacija (poletanja i sletanja) i da kroz njegove gejtove mesečno prođe više od 300 000 putnika.
Međunarodni kod aerodroma Beograd je IATA: BEG, ICAO: LYBE  

Kako je nastao današnji aerodrom Nikola Tesla

Krajem davne 1910. godine nastao je prvi Aerodrom Beograd čija pista se, verovali ili ne, nalazila na Banjici koja je bila vojno vežbalište i predgrađe ondašnjeg Beograda. Na aerodromu Banjica, koji se nalazio u blizini današnje Vojno-medicinske akademije (VMA) su letenje avionom prikazivali pioniri srpske avijacije: Simon, Maslenikov, Vidmar i Čermak.
Početkom 1912. godine, na aerodromu Banjica podignut je prvi drveni hangar za avione namenjen ratovanju sa Turskom. Dve godine kasnije na Banjici je stacionirana srpska aeroplanska eskadrila i balonska četa. Banjički aerodrom korišćen je i posle Prvog svetskog rata za potrebe poštanskog saobraćaja na relaciji Skoplje - Niš - Beograd - Novi Sad i Beograd - Sarajevo - Mostar.

Sledeća lokacija Beogradskog aerodroma je još neverovatnija za sadašnje uslove – Kalemegdan, Donji grad. Uzletno-sletna pista nalazila se na potezu od turskog amama (danas Planetarijum) prema ušću Save u Dunav. U novije doba taj prostor je korišćen za skokove padobranaca i letenje paraglajdera. Danas se na ovom mestu redovno održavaju aeromitinzi sportske i ultralake avijacije.



1923. godine Aerodrom Beograd je premešten u susedni grad Pančevo (ali je to ipak bio Beogradski aerodrom). Sa ovog aerodroma je pokrenuta i prva redovna međunarodna linija Pariz - Carigrad koju je obavljala avio kompanija „Franko-Rumen“.
Aerodrom Pančevo je korišćen i za obuku pitomaca vazduhoplovne akademije ratnog vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije. Nakon oslobođenja, aerodrom Pančevo je postao Vazduhoplovno-vojno učilište da bi pored njega kasnije nastala fabrika aviona UTV. Pista ovog aerodroma je travnata koristila se za probne, sportske i trenažne letove.

Sledeća lokacija beogradskog aerodroma je današnji Novi Beograd, preciznije, na livadi koja se zvala Dojno polje a to je zapravo mesto na kojem se danas nalazi poslovni park „Airport City“. Bilo je to „Međunarodno vazdušno pristanište Beograd“ Ovaj aerodrom je otvoren za saobraćaj u martu 1927. godine da bi godinu dana kasnije odavde redovan saobraćaj obavljala tadašnja nacionalna Avio kompanija Srbije Aeroput, preteča današnje nacionalne avio kompanije Jat Airwaye (ex Jugoslovenski Aerotransport).
Aerodrom je raspolagao sa četiri travnate poletno-sletne staze. 1931. godine izgrađena moderna pristanišna zgrada, a 1936. ugrađena je i oprema za sletanje pri slaboj vidljivosti.Sudbina ovog aerodroma zapečaćena je krajem II svetskog rata kada su ga minirali nemci pri povlačenju iz Beograda.

Sledeća lokacija za Aerodrom Beograd izabrana je prostoru u blizini Surčina gde se i danas nalazi aerodrom Nikola Tesla Beograd.

Aerodrom Nikola Tesla Beograd

Aerodrom Surčin je pušten u saobraćaj 1962. godine. Imao je jednu uzletno-sletnu pistu dužine 3 000 metara, rulnu stazu dužine 3 350 metara, pristanišnu zgradu za prijem putnika, kontrolni toranj, veliku platformu za opsluživanje letelica i drugu savremenu opremu. Kasnije je izgrađena i nova zgrada za prijem putnika, proširena je platforma za prijem aviona, produžena je pista, a 1997. godine ugrađena je oprema za Kategoriju II i time omogućena upotreba aerodroma po lošijim vremenskim uslovima.

Aerodrom Beograd

Možemo da zaključimo da je od prvog aerodroma na Banjici do danas, aerodrom Beograd menjao i lokacije i namene i status i matične aviokompanije...  Jedino što je delimično ostalo isto otada do danas je ime „Aerodrom Beograd“ kome je 2006. godine pridodato i ime Velikog srpskog pronalazača Nikole tesle. Bilo je ideja da ovaj aerodrom ponese ime jednog od značajnijih premijera srpske vlade u istoriji Zorana Đinđića.

Aerodrom Nikola Tesla danas

Aerodrom Nikola Tesla Beograd ima dva terminala koja su međusobno povezana hodnikom. Terminal 1 (T1) je bio jedini terminal na aerodromu posle otvaranje 1962. godine. Terminal je rekonstruisan tokom 1980-tih godina, kada su dodati i avio mostovi koji povezuju aerodromsku zgradu i lelicama. Manja renoviranja izvršena su 2002. godine. Terminal 1 koriste uglavnom Low cost i čarter avio kompanije. Terminal 1 ima ukupno 8 izlaza, A1-A8, restorane, prodavnice i druge prateće sadržaje.

Jat avion

Terminal 2 (T2) je izgrađen tokom 1980-tih godina povećanja obima saobraćaja na aerodromu. 2006. godine, kada je aerodrom promenio i ime ovaj terminal je temeljno rekonstruisan. Danas obuhvata tri etaže: suteren koji služi za međunarodne dolaske, prizemlje i sprat koji služi za međunarodne odlaske i tranzit. U prizemlju aerodromske zgrade se nalazi 33 šaltera za prijem putnika, što omogućava opsluživanje 1000 putnika na sat, a na spratu se nalazi ukupno 10 šaltera pasoške kontrole (5 kabina po 2 šaltera) što praktično znači da je aerodrom u stanju da opsluži 10 aviona na sat a godišnji kapacitet mu je 5 miliona putnika. T2 terminal ima šest izlaza C1-C6. Na njemu se nalaze kancelarije avio-kompanija, transfer šalteri i mnogobrojni prateći aerodromski sadržaji.
Aerodrom Nikola Tesla može da primi i opsluži i najveće avione na svetu kao što su Erbas A380 ili Boeing 747.

Napišite komentar:

Ime (obavezno)

E-mail (obavezno)

Komentar:

Molim vas sacekajte pretraga je u toku. Pretražujemo vise od 500 kompanija!

Air Serbia
Učitava se

-

-

Pretraga može da traje do 60 sekundi.
Molimo vas da ne refrešujete stranu ili kliknete na back dugme.
Pretraga je u toku

Avio Kompanije

Aerodromi

napisao/la
avio-karte

Četvrtak , 20.10.2016 09:50

Postovani, cena na relaciji Beograd Heraklion u prvoj polovini januara krece se od 195€(03.01/15.01; 03.01./16.01.; 03.01./19.01.) destaljnije

svi komentari na članak:

napisao/la
avio-karte

Četvrtak , 20.10.2016 08:22

Postovani, cena povratne avio karte Beograd Amsterdam varira od 180-300€ zavisno od datuma koji vam odgovaraju i aviokompanije sa kojom letite. destaljnije

svi komentari na članak:

napisao/la
avio-karte

Četvrtak , 20.10.2016 08:17

Postovani, cena avio karte zavisi od datuma utovanja. Navedite nam koji datumi vas zanimaju i prosledicemo vam cene. destaljnije

svi komentari na članak:

napisao/la
Union avio karte

Četvrtak , 20.10.2016 08:15

Postovani Srdjane, cena povratne avio karte na relaciji Beograd Varsava za datume koji vam odgovaraju (05.04.-08.04.2017.) krece se od 150€. U pitanju je direktan let sa aviokompanijom LOT. destaljnije

svi komentari na članak:

napisao/la
Union avio karte

Četvrtak , 20.10.2016 08:07

Postovana Milka, u periodu koji vam odgovara cena povratne avio karte na relaciji beograd regina krece se od 713€, zavisno od datuma koje odaberete. Mozete detaljnije pogledati cene izborom datuma u polju za pretragu. destaljnije

svi komentari na članak:

napisao/la
Union avio karte

Sreda , 19.10.2016 12:03

Postovani, početkom novembra cena avio karte Beograd Amsterdam u jednom pravcu krece se od 163€ sa turskom low cost aviokompanijom Pegasus po ceni od 163€ (uz presedanje u Istanbulu) ili direktnim letovima sa AirSerbia ili Turkish Airlines po ceni od 192-214€. destaljnije

svi komentari na članak:

napisao/la
Union avio karte

Sreda , 19.10.2016 11:55

Potovani, low cost aviokompanije uglavnom ne dozvoljavaju refundaciju avio karata ili se vrše povraćaj za određene takse. U svakom slučaju morate kontaktirati aviokompaniju kako biste dobnili potpunije informacije. destaljnije

svi komentari na članak: