011 / 30 30 400
pozovite nas svakog dana 08-21 h

Aerodrom London

Aerodrom London je sinonim za aerodrom Hitrou – Heathrow, glavni i najveći aerodrom na ostrvu Velika Britanija, takođe, najveći i u celom Ujedinjenom Kraljevstvu. Aerodrom London Heathrow je jedan od čak pet londonskih aerodroma, pored aerodroma Gatwick koji je takođe veliki međunarodni aerodrom, i aerodroma Luton i Stansted koji uglavnom služe za kraće regionalne letove i aerodrom London City koji je pak najmanji i nalazi se najcentralnije u odnosu na grad. Okrenut je uglavnom poslovnim korisnicima i vlasnicima privatnih aviona.

Aerodrom Hitrou logo

Aerodrom London Hitrou godišnje opsluži i do 69.000.000 putnika i po ovom parametru drži slavnu šampionsku titulu - najveći aerodrom na svetu! Ipak, zahvaljujući mnogobrojnim marketinškim manipulacijama o godišnjem broju putnika na „top“ aerodromima širom sveta, može se naići i na informaciju da se aerodrom Heathrow nalazi čak na trećem mestu, posle aerodroma u američkim gradovima Atlanta i Čikago. Što se pak, evropskih statistika tiče, aerodrom  London Heathrow je po broju putnika na prvom mestu sa preko 30% više putnika od drugoplasiranog aerodroma Pariz -  Šarl de Gol. Takođe, po broju poletanja i sletanja kao i po količini tereta koja na godišnjem nivou prođe kroz aerodrom, London Hitrou se nalazi na trećem mestu, posle pomenutog rivala - Šarl de Gola i aerodroma Frankfurt. No, bilo kako bilo, „Hića“ je „Hića“ i svi redom mogu samo da mu zavide :)

Aerodrom Hitrou London je povezan sa 160 destinacija širom sveta i sa preko 90 avio kompanija. Od centra Londona je udaljen 24km i sa njim, kao i sa drugim deolovima Britanije je povezan gotovo savršenom mrežom saobraćajnica kao i brzom prugom.

Aerodrom London

Aerodrom London ima ukupno 5 terminala. Prva 3 su pozicionirana jedan do drugog, a četvrti se nalazi periferno - južno od aerodroma i on je povezan je sa pomenutim Heathrow brzim vozom. Terminal 5 je novi „gadžet“ i nalazi se na zapadnoj strani i gravitira ka autoputu br. 25. Koristi se semo za za letove nacionalne avio kompanije British Airways. Terminal 5 aerodroma Heathrow je s radom započeo u martu 2008. Godine.

Tokom 2012. Godine trebala bi da bude završena rekonstrukcija i spajanje terminala 1 i 2 u novi tzv. Istočni Terminal. Na stranici Avio karte Beograd London možete pogledati sve detaljne informacije o letovima na ovoj relaciji.

Aerodrom Heathrow je sa gradom povezan brojnim autobuskim linijama. Štaviše, sam aerodrom ima svoju centralnu autobusku stanicu. Za noćni prevoz, N9 autobuska linija povezuje aerodrom London s gradom Londonom i polazi na svakih 30 minuta, prvi autobus kreće u 23:55 a poslednji u 04:55h. Karte se kupuju u autobusu.

Automobilom do aerodroma Hitrou možete da stignete autoputem br. 4. No to ipak nije preporučljivo obzirom da je saobraćaj ličnih vozila ograničen i prilično spor. Na širem području koje zahvata aerodrom Hitrou postoje mnogi parkinzi i garaže, od kojih neki parkinzi nisu u vlasništvu kompanije koja upravlja aerodromom. Ipak, svi parkinzi su sa aerodromskim zgradama povezani besplatnim autobuskim linijama.

Linija „Picadily“ Londonskog gradskog metroa predstavlja jednu od jeftinijih opcija za dolazak na aerodrom ali putovanje metroom od centra Londona može da potraje tek nešto manje od sat vremena.



Dve brže, ali i skuplje železničke linije, su: „Heathrow Express“ i  „Heathrow Conect“. Hitrou Ekspres je brzi, udobni i klimatizovani voz koji polazi na svakih 15 minuta sa aerodroma i već za 15 minuta stiže do stanice Pedington u centru Londona. Ovaj voz nema usputnih stanica. Cena karte se kreće između 13 i 15 funti. Linija Hitrou konekt takođe ide do stanice Pedington u Londonu. Polazi na svakih pola sata a putovanje traje 25 minuta obzirom da se zaustavlja na usputnim stanicama gde je moguće presesti na neku od drugih železničkih linija za odredišta širom Velike Britanije. Cena karte iznosi 9,50 funti.

Svakako, najudobnija ali i najskuplja opcija za dolazak na aerodrom i obrnuto je znameniti Londonski  taksi. Put do centra Londona može da košta i oko 70 funti a ova cena je diktirana od strane gradskih vlasti i identična je za sve taksi kompanije.

Aerodrom Hitrou

Putnicima se preporučuje dolazak na aeroodrom za čekiranje: 3 sata ranije za prekookeanske letove, 2 sata ranije za letove u okviru Evropske Unije i 90 minuta ranije za letove u okviru Ujedinjenog Kraljevstva. Takođe, uzmite u obzir vreme koje je potrebno da dođete do Vašeg Terminala. Terminali 1, 2 i 3 su pozicionirani u centru i udaljenost između njih je relativno mala tako da putnici mogu da je prepešače. Šenja između prva tri terminala u svakom slučaju / kombinaciji traje oko 10 minuta.
Terminali 4 i 5 su sa ostatkom aerodroma su povezani autobuskom i železničkom linijom. Autobus 555 dolazi na Terminal 4 za 10 minuta, a vozom za 3 minuta. Oba polaze na svakih 15 minuta. Za Terminal 5, osim vlaka, odgovarajući autobusi su 441 i 724, a trajanje je 10-20 minuta.
Aerodrom Hitrou London ima mnoge aerodromske sadržaje: restorane, caffe barove, Hot-spot mesta s internet pristupom, banke i bankomate, frizerske salone, rent-a-car agencije, mogućnost samostalnog check in-a i online check in-a.

aerodrom Heathrow

Aerodrom London Heathrow datira još  iz ’30-ih godina prošlog veka kada je na ovom mestu egzistirao manji privatni aerodrom koji je služio za svrhe testiraja aviona i nije se koristio za komercijalne letove. Tadašnji  Krojdonski aerodrom bio je glavni Londonski aerodrom. Sudbina aerodroma Heathrow se iz korena menja 1944. godine jada ga preuzima država tj. tadašnje kraljevsko Ministarstvo vazduhoplovstva. Istorijsku „Odluku o preuzimanju“ doneo je Harold Belfor sa obrazloženjem da je neophodan aerodrom za avione dugog dometa koji bi bili angažovani u ratu sa Japanom. Međutim, Belfor je kasnije u svojim memoarima priznao da je on želeo da Heathrow postane pravi komercijalni civilni aerodrom a da ga je pod datim izgovorima preuzeo kako bi izbegao dugu javnu raspravu. Shodno ovome, Kraljevsko ratno vazduhoplostvo nikada nije koristilo ovaj aerodrom i on je u svitanje posleratne ’46. godine zvanično predat na upravljanje tadašnjem kraljevskom Ministarstvu civilnog vazduhoplovstva. 01. Januar 1946. godine je ujedno i datum prvog civilnog leta sa aerodroma Heathrow. Bio je to let za Buenos Aires.

Prvu savremenu betonsku pistu dobio je 1953. godine a današnji Terminal 2 1955. godine koga je svečano otvorila engleska kraljica Elizabeta II. Nešto kasnije otvoren je i današnji Terminal 3 kao i Terminal 1 koji je otvoren 1968. godine. Terminal 4 je otvoren 1986. godine, a Terminal 5 je skorađnjeg datuma.


Прикажи већу мапу

Aerodromom Heathrow upravlja, i nalazi se u njenom vlasništvu, kompanija „BAA“ koja je nastala 1986. godine privatizacijom Britanske uprave aerodroma (engl. British Airports Authority). U vlasništvu iste kompanije je još 7 drugih aerodroma širom Ujedinjenog Kraljevstva što ovu kompaniju donekle stavlja u monopolski položaj tako da cene aerodromskih uluga diktira tj. odobrava britanska Uprava civilnog vazduhoplovstva. Ipak, aerodrom Heathrow uživa poseban status i ugled među londonskim aerodromima te tako pomenuta Uprava, po odluci iz 2003. godine dozvoljava izvesne povlastice što Heathrow čini skupljim u odnosu na međunarodni aerodrom Gatwick i druge manje gradske aerodrome.



Aerodrom London Heathrow je nekada imao šest kratkih pisti koje su bile pogodne za uzletanje aviona sa propelerima pri različitim pravcima duvanja vetra. Sve ove piste su se unakrsno presecale... Osavremenjavanjem vazduhoplovstva i aerodromske piste su dobile potpuno drugačiju formu. Danas ovaj aerodrom raspolaže sa dve piste paralelno postavljene jedna „pored“ druge. Piste su dovoljno moćne da mogu da prihvate i najveće avione na svetu Boeing 747 i Airbus A380.

Obzirom na potrebu da se obe piste koriste s maksimumom kapaciteta, kontrola leta na aerodromu Heathrow je isuviše komplikovana i kompleksna te ukoliko su npr. obe piste zauzete, dolazeći avioni se usmeravaju ka jednoj od četiri rezervisane zone za kruženje aviona na čekanju. Ove zone su raspoređene oko adekvatnih radio odašiljača koji služe za navigaciju i omogućavaju da se avioni oko njih kreću na predvidljiv način što olakšava posao kontrolorima leta. Te zone su uglavnom između 3.000 i 5.000 metara. Avion dobija svoj koridor koji zadržava dok ne dobije instrukcije od kontrolora da se spusti na manju visinu i nastavi dalje kruženje. Izvođenje aviona iz ovakvog režima zahteva izuzetno umeće i iskustvo kontrolora leta. Avion je potrebno usmeriti na prilaz adekvatnoj pisti tako da se sve vreme nalazi na bezbednom rastojanju od ostalih letelica ali istovremeno i na način koji je dovoljno efikasan da se sletanja odvijaju jedno za drugim, sa minimalnim vremenskim razmacima. Prosečno rastojanje između dva aviona koji sleću je vega oko 5 km.



Dok jedna pista uglavnom služi za sletanja, druga je u tom slučaju rezervisana za poletanja. Pri tome se vodi računa da avioni koji sleću budu pozicionirani tako da na putu ka terminalu odnosno gejtu ne moraju da prelaze aktivne piste. Svakodnevno se vrši rotacija između pista, odnosno jedna postaje uzletna a druga poletna i obrnuto. Rotacija se vrši i u zavisnosti na pravac duvanja vetra.

Obe piste su opremljene najmodernijom navigacionom opremom za navođenje aviona i automatsko sletanje koje omogućavaju funkcionisanje aerodroma i u izuzetno lošim vremenskim uslovima.

Kada je u pitanju „Jumbo Jet“ ili najveći avion na svetu Airbus A380, u sklopu priprema za uvođenje redovnih linija , načinjene su neophodne izmene na Terminalu 3 dok će Terminal 5 imati zaseban deo rezervisan za ovaj najveći svetski putnički avion.

U dugoročnom planu je i izgradnja treće piste kao i šestog terminala što bi povećalo kapacitet aerodroma na 115 miliona putnika godišnje.

Dakle, „Hića“ je konza!

Miroslav Bronzić

Napišite komentar:

Ime (obavezno)

E-mail (obavezno)

Komentar:

Avio Kompanije

baner

Aerodromi

napisao/la
avio-karte

Četvrtak , 20.10.2016 09:50

Postovani, cena na relaciji Beograd Heraklion u prvoj polovini januara krece se od 195€(03.01/15.01; 03.01./16.01.; 03.01./19.01.) destaljnije

svi komentari na članak:

napisao/la
avio-karte

Četvrtak , 20.10.2016 08:22

Postovani, cena povratne avio karte Beograd Amsterdam varira od 180-300€ zavisno od datuma koji vam odgovaraju i aviokompanije sa kojom letite. destaljnije

svi komentari na članak:

napisao/la
avio-karte

Četvrtak , 20.10.2016 08:17

Postovani, cena avio karte zavisi od datuma utovanja. Navedite nam koji datumi vas zanimaju i prosledicemo vam cene. destaljnije

svi komentari na članak:

napisao/la
Union avio karte

Četvrtak , 20.10.2016 08:15

Postovani Srdjane, cena povratne avio karte na relaciji Beograd Varsava za datume koji vam odgovaraju (05.04.-08.04.2017.) krece se od 150€. U pitanju je direktan let sa aviokompanijom LOT. destaljnije

svi komentari na članak:

napisao/la
Union avio karte

Četvrtak , 20.10.2016 08:07

Postovana Milka, u periodu koji vam odgovara cena povratne avio karte na relaciji beograd regina krece se od 713€, zavisno od datuma koje odaberete. Mozete detaljnije pogledati cene izborom datuma u polju za pretragu. destaljnije

svi komentari na članak:

napisao/la
Union avio karte

Sreda , 19.10.2016 12:03

Postovani, početkom novembra cena avio karte Beograd Amsterdam u jednom pravcu krece se od 163€ sa turskom low cost aviokompanijom Pegasus po ceni od 163€ (uz presedanje u Istanbulu) ili direktnim letovima sa AirSerbia ili Turkish Airlines po ceni od 192-214€. destaljnije

svi komentari na članak:

napisao/la
Union avio karte

Sreda , 19.10.2016 11:55

Potovani, low cost aviokompanije uglavnom ne dozvoljavaju refundaciju avio karata ili se vrše povraćaj za određene takse. U svakom slučaju morate kontaktirati aviokompaniju kako biste dobnili potpunije informacije. destaljnije

svi komentari na članak: