Nacionalne avio kompanije

Pojam „nacionalne“ u današnjem vremenu je izgubio svaki smisao i definiciju. Naime, nekada, pre tzv. deregulacije avio saobraćaja, svaka (skoro svaka) zemlja na svetu imala je jednu „nacionalnu“ avio kompaniju koja je na mnogo načina bila njen reprezent i u skoro svakom slučaju u ime avio kompanije, na neki način, bilo je inkorporirano i ime države („JAT“ - Jugoslavija, „Air France“ - Francuska, „Swissair“ - Švajcarska...), ako ne ime države, onda nekog, obično geografskog pojma koji nedvosmisleno asocira na nju („Iberia“ - Španija, „Balkan“ – Bugarska, „Olympic Airlines“ – Grčka...).



Međutim, danas mnoge, nazovimo ih „nacionalne“ avio kompanije to nisu jer su u isključivom privatnom vlasništvu i komercijalno su orijentisane (npr. Olympic Air, „unuk“ pomenutog „Olympic Airlines-a„) dok su druge baš nacionalne (u većinskom ili isključivom vlasništvu države) ali ih ne poznajemo kao takve.

Stoga bismo ncionalnim avio kompanijama danas mogli da nazovemo one sa najdužom tradicijom i imenom (ili bar asocijacijom na ime) nacije tj. države. Tako bismo npr. i naš „Jat Airways“ mogli nazvati nacionalnom avio kompanijom jer je sav kapital kompanije u vlasništvu vlade Republike Srbije, ima dugu tradiciju (šesnaesta najstarija avio kompanija u Evropi) pa čak i ime koje, doduše, asocira na zemlju čiji je Srbija jedini i ekskluzivni naslednik.



I „Air France“ je nacionalna avio kompanija Francuske ali, da li je „KLM“ (Royal Dutch Airlines)  nacionalna avio kompanija Holandije kada je njen apsolutni vlasnik pomenuti francuski „Air France“? Ili, da li je „Alitalia“ Italijanski nacionalni avio prevoznik kada, iako mu samo ime to govori, njegov vlasnik nije država Italija već država Francuska, takođe pomenuta, kompanija „Air France – KLM“? Slično je i sa Španskom „Iberijom“ koja je u vlasništvu „British Airways-a“ i mnogim drugima.

Danas nacionalne avio kompanije kao i većina ostalih - komercijalnih, posluju po tržišnim principima ali za razliku od ovih drugih imaju veću zaštitu i podršku države. Finansijska podrška ovim avio kompanijama odnedavno je zabranjena u svim zemljama Evropske Unije ali ne i izvan nje (slučaj domaće avio kompanije).

Nekada su nacionalne avio kompanije formirale mrežu letova na osnovu nacionalnih, političkih i diplomatskih interesa a ne na osnovu komercijalnih interesa kao šro su profit, maksimalna popunjenost kapaciteta, ekonomičnost i sl.
Nacionalne avio kompanije su imale (a imaju i danas) obaveze prema državi i njenim interesima u slučaju vanrednih situacija ili služe za potrebe vlade i sl.



Neke države nemaju svoje nacionalne avio kompanije (npr. Slovačka) a neke ih imaju nekoliko (SAD ima „American Airlines“ i „Delta Air Lines“) dok neke države imaju jednu zajedničku avio kompaniju što je slučaj sa Skandinavskim zemljama (Norveška, Švedska i Danska) koje imaju zajedničku avio kompaniju „SAS Scandinavian Airlines“.

U novije vreme (deregulacija, tranzicija, privatizecija, svetska ekonomska kriza...) neke zemlje su ostale bez svojih nacionalnih avio kompanija. Tako je npr. susedna Bugarska ostala bez svoje nacionalne avio kompanije „Balkan“. Nakon dugog „apstiniranja“ Bugarska je dobila svoju novu nacionalnu avio kompaniju „Bulgaria Air“ ali ona u narodu i u svetu nikada nije „zauzela“ mesto koje je imala stara nacionalna avio kompanija „Balkan“. Slična situacija mogla bi se u budučnosti dogoditi i Srbiji obzirom da, na žalost, veliki deo naših sunarodnika čak i priželjkuje kraj „Jat-a“ i formiranje nove, ali kako god je nazvali, anonimne avio kompanije.

Nešto „pametnije“ e dogodilo u Grčkoj te je tako „Olympic Airlines“ nakon propasti nasledio „Olympic Airways“ a nakon i njegovog posrnuća, danas leti „Olympic Air“ (Grci, šta reći...) no ipak, bar na neki način zadržava kontinuitet u vizuelnom i auditivnom smislu te je stoga i grci i ceo svet doživljavaju Grčkom nacionalnom avio kompanijom uprkos tome što je „Olympic Air“ u potpunosti privatna i komercijalna avio kompanija.



Ponavljam, ako se „Jat Airways-u“ i dogodi kraj najveća šteta bi zapravo bilo novo tj. drugačije ime nove avio kompanije. Podsetimo i na činjenicu da je domaća avio kompanija i pored promene imena „JAT – Jugoslovenski Aero Transport“  – „Yugoslav Airlines“ u „Jat Airways“ zadržala brend i kontinuitet.

Ostaje još samo da zaključim da je budućnost „nacionalnih“ avio kompanija neizvesna i da praktično ne postoji. Nebo je „vedro“ samo za komercijalne avio kompanije a možda je tako i trebalo da bude od samog početka.

Države imaju svoje atribute i obeležja i tako i treba da bude ali to nisu i ne treba da budu avio kompanije. Dakle, ne treba nam „Serbian Airlines“, „Air Serbia“ ili kako god...

Napisao: Miroslav Bronzić